RTV Teorija i praksa

možda, ili nešto drugo što nije ni potrebno da se sasvim razume. Kada smo završili Kremansko proročanstvo, kada smo mislili da smo završili, poslali smo traku za Njujork... Dobio sam od Helen pismo u kome mi kaže da je posle emitovanja Kremanskogproročanstva jedan slušalac zvao... iz Hjustona ako se đobro sećam... Gospode Bože! Hjuston! Ipak... treba imati u vidu da Hjuston i Njujork dele neke razdaljine koje... da, Marinetijeva „drama razdaljina”. Posle toga dogodila se Matera... Audiobox 88. Na tom sam mestu prekinuo priču... Predložio sam, dakle, da ~New American Radio” ponudi Audioboxu naš zajednički projekat. Preduzmiljiva Helen obavestila me je da je Pinoto Fava, umetnički direktor, inicijator, osnivač Audioboxa, oberučke prihvatio ponudu. Imali smo čitavu godinu pred sobom. Razmišljao sam o tome kako bi bilo dobro da odem u Materu, na neko vreme, zimi, da slušam gradić. Nije lako t0... slušanje. Teško je ne gledati... zadržati silinu slika koje uviru u nas kao lavina koja ne zna za milost... jer naše unutrašnje biće... ono jedinstveno biće koje i sluša i gleda i miriše i opipava istovremeno... treba dopreti do njega... prići mu samo zvukom... čistim glasovima u tišini... hteo sam sebe da izložim zvucima Matere... kao nekakvom čudotvornom zračenju... brujanje gradića... zvona... šum rečice u kanjonu.. ne znam šta sve ne... ptice neke... Ijude neke... govcr juga... đa onda sačekam to vrenje... iz kog nastaje priča... nisam želeo da na Audiobox odnesem neku za njih tuđu... priču... zvuke tuđe... hteo sam da to bude Matera... Materi Matera... i tako je počela da mi se u svesti premeće ta reč... da se igra... obrće... Ma... ma... tera... majka... tera... majka... zemlja... Dolazila je zima i otišao sam ponovo u Njujork... Našao sam se na Helenom Torington... otišli smo do jednog od ogranaka fondacije Muzeja Vitni... Vitni Filip Moris.. i u jednoj... kancelariji... pogledali video-snimak koji je za nas poslao RAI... snimak nekoliko enterijera pećinske crkve San Antonio...

150