RTV Teorija i praksa

orkestri vremena u kojem je taj čovek živeo). Naše uvo, međutim, uživa u tome jer je već obučeno modernom načinu života, već razmaženo najrazličitijim oblicima buke. I više od toga, naše uvo nije tim zadovoljno, traži snažnije akustičke emocije.” U kolima na putu za Eg-Mort, grad u pesku s imenom smrti, podignut kao stanište krstaša u vreme nastanka Studenice Nemanjića. Moj prijatelj, arhitekta i profesor, drugovali smo još u detinjstvu, drži u rukama dizgine svojih kočija, točak-volan, nekako je elektronski hladan, odsutan, prosto ga nema кгај mene. Oči mu uprte u ekran ispred na kom životinja-auto i životinja-put, kao da se pare, same rade svoj posao. Pomišljam kako u ovom istom času na stotine miliona Ijudi, čitava milijarda, možda više, u automobilima, autobusima, avionima, vozovima, najrazličitijim kutijama, fijakerima od metala i plastike, jurca ovamo-onamo po uzdrhtaloj, isprljanoj planeti bez nekog višeg smisla. Unezvereno bezglavo jato Ijudi na točkovima i krilima od plastike i metala. Našao sam se slučajno ovih dana pred povećim grumenom riblje ikre po kojoj je, kao da izviru, vrvelo na stotine žućkastih crvića, poluprozirnih malih crva s crnim tačkastim njuškicama, isprepletanih kao da izlaze iz sebe samih, napetih nekako i sjajnih kao da ih je neko tog časa izlakirao. Nadstvarna igra ponavljanja, matematika rađanja, erupcija prozirnih bića-brojeva. Bilo ih je više od mesa, više od ikre iz koje su kao nekim čudom nastajali. Čuo sam šum, šum miliona, zvuk tanan i nadstvaran, nežniji od penušanja šampanjca. Zamišljam planetu kao grumen riblje ikre. Prekrivena automobilima u stalnom pokretu, uprošćenom, jednoličnom, glupom pokretu. Rasprskavaju se na sve strane kutijice na točkovima, milijarde očiju pilje u asfalt ili beton ispred, ti putevi koji su kao tragovi kamdžije na površini izranjavljene planele, bezbrojne ogrebotine i ožiljci, opekotine i razjedine. Masa zvuka, koju proizvode magline motora i točkova, čuje se verovatno iz neke nebeske ili kosmičke visine kao Sum crvića, okean šuma. Kako bi bio srećan Luiđi Rusolo,

130