RTV Teorija i praksa

komada. U režiji je najstražnije što vas optužuju za ono za šta niste uopšte krivi. Najgore je što reditelja često optužuju i krive za ono za šta on stvarno nije kriv, a često ga i hvale za ono za šta nije posebno zadužen. Tako je često govorio Bojan Stupica. Reditelj mora da bude svestan slabih mesla u dramaturgiji, kao što je svestan i kvalileta komada, ili scenarija. To sam često i na svojoj koži iskusila. Na primer, režirajući Pop-Ćiru i pop-Spiru u pozorištu i na filmu. Nema loših adaptacija, ali ima loših režija. S kime ili čime ostvarujete svoje režije? Kako gradite rediteljsko-glumačku saradnju ? Najviše pažnje posvećujem atmosferi odnosa reditelja sa glumcima. Sigurno znam da glumce nikad ne „uterujem” u moje slike, nego prema njima imam osećanje radoznalosti i pokušavam da u njima probudim emotivnost i da je budno pratim. Glumčevoj ličnosti podvrgavam dramski lik ili dramsku situaciju koju delo nalaže. Znači, uvek polazim od glumca. Naravno da tome prethodi i jedna druga radnja. Podela uioga mi je najosetljiviji deo predradnje. Podela uloga je najkompleksnije pilanje režije. Uloge delim po srodnosti i zakonima radnje. Uloge moraju biti bliske mojim viđenjima dramskih likova i dramskih situacija. Kada je to učinjeno onda lik podvrgavam ličnosti glumca. Kao reditelj tu sam neka vrsta kontrolora koji ostvaruje princip kontrole u kojoj je pažnja skoncentrisana na glumca kako ne bi podlegao šablonima nego da bi svoja prilagođenja prirodno primenio na ulogu. Dosledno tome, glumcu nikad ne skrećem pažnju na ono Sto nc valja, obrnuto, već najmanju grančicu ili listak koji probije iz njegove ličnosti pohvalim više nego što zaslužuje, i tako mu dajem podslreka da izrazi svoje dobre strane. To prirođno proizlazi iz mog ličnog slava. U takvim odnosima ističem ono što činim u svakidašnjem životu s Ijudima - ističem dobro i lepo a zanemarujem loše strane ličnosti. Ako je ruža bodljikava to ne znači da ne može rađati lepe ružc.

154