RTV Teorija i praksa

slušalaca. Tako, duboke motivacije za slušanjem i efekti slušanja, što zahtevaju specifična kvalitativna istraživanja, ostaju u senci. SLUŠANJE I SLUŠAOCI KROZ ANKETE. RITAM PONAŠANJA Rezultati anketa o budžetu vremena slušanja radija otkrivaju kolektivni ritam slušanja prema dobu dana. Ova kolektivna ponašanja vezana su za vitalne dnevne aktivnosti (spavanje, obroci) koje su pak determinisane uglavnom kulturom društvene zajednice. Kod Francuza starijih od 15 godina, 5 , maksimum slušanja je ujutru u 8 časova a smanjuje se do 10.45. Opadanje se nastavlja u popodnevnim satima, podiže se između 16 i 19 časova, a zatim značajno slabi. Između 7 i 8 časova Francuzi slušaju uglavnom vesti. Opadanje slušanja radija u 13 i sasvim slabo slušanje u 20 časova u vezi je sa primarnim vremenom praćenja televizije u to vreme. Istraživanje budžeta vremena ukazalo je na periode koji se razlikuju u zavisnosti od radio-stanice. Grafikon 1 pokazuje povezanost budžeta vremena, svakih četvrt sata, slušanja radija u aglomeraciji Bordoa (IFOP-SOFRES) juna 1985. Postoje razlike u slušanju radija uopšte, u slušanju Frans entera, u slušanju lokalnog privatnog radija i u slušanju NRJ. Slušanje Frans entera, „najslušanije stanice”, dostiže maksimum u 7.45, drugu visoku tačku tokom dana dostiže u 13 časova (informacije), zatim uveče oko 19.15. Lokalne privatne radio-stanice u globalu imaju slab indeks slušanja u jutarnjim satima da bi on znatno porastao oko 10.45 i 11 časova, zatim posle podne i početkom večeri kada premašuju Frans enter. Lokalne privatne radio-stanice se naročito slušaju van vremena rezervisanog za vesti, ali kada se njihov indeks slušanja sagleda izdvojeno, on nije velik. NRJ postiže maksimalni indeks slušanja ujutru od 10.45 i uveče između 18 i 19 časova, sa 5% slušalaca u 1985. godini.

5 Anketa CEO iz prvog polugoda 1983.

34