RTV Teorija i praksa

Međutim, u daljem tekstu ovi autori navode činjenicu da su im prilikom posete ovim zemljama mnogi glavni urednici alterantivne štampe ukazali na svoju razočaranost brzinom kojom njihova moralna i politička podrška prelazi u konkretnu finansijsku pomoć, kao i obimom i strukturom te pomoći. Posebno su se žalili na slabu izdašnost zapadnih prijatelja kada je u pitanju nabavka opreme, školovanje kadrova i stvaranje fondova za nesmetano izlaženje novina. ULAGANJA INOSTRANOG KAPITALA Sa pojavom alternativne štampe dolazi do inostranog investiranja u medije, čak i onda kada nije potpuno jasno šta ko poseduje ili kakva će biti pravila nove tržišne ekonomije zbog toga što u svim ovim društvima još uvek značajnu ulogu imaju rudimenti stare državne ekonomije. Novi mediji u ovim zemljama ne privlače samo investitore sa Zapada već i razne misionare iz celog sveta sa sopstvenim ideološkim programom. Često interesi i jednih i drugih ulagača imaju malo zajedničkog sa potrebama i izraženim željama Ijudi u ovim zemljama. Najviše inostranih ulaganja je ostvareno u Mađarskoj. Zbog vakuuma u pravnim propisima zapadnonemačka korporacija „Špringer” kupila je sedam dnevnih listova u Mađarskoj u aprilu 1990 (Promene u istočnoevropskoj štampi, 1990:28). Njen ogranak „Ахе! Springer Budapest Kft.” navodno nije platio ni forinte za njih, samo je preuzeo obavczu da isplaćuje plate, plaća zakupnine, agencijski servis i troškove štampanja. Prema predstavniku ove korporacije 85 odsto kapitala ovih novina je u rukama „Špringera”, a 15 procenata poseduju Mađari. lako je strano učešće u mađarskim medijima kontroverzno pitanje, ono je već rclativno veliko. Ruperl Mardok (Rupert Murdoch) poseduje 50 odsto popularnog nedeljnog labloida „Reform”, kao i večcrnjeg lista „Mai Nap”. Njegov rival, Roberl Maksvel (Robert Maxwcllj kupio je 40 odslo dncvnika

39