RTV Teorija i praksa

polaznih stanovišta persuazivnih poruka. I dalje najveći deo programa zauzima politička problematika, različiti razgovori u studiju ili intervjui sa politički aktuelnim ličnostima zbog toga što je ova vrsta programa najjevtinija. Stranih programa je relativno malo zbog njihove visoke cene i skromnih materijalnih mogućnosti ovih radio-difuznih organizacija (Dennis, Heuvel, King, 1990:21). Iznete nedoumice čine dalju sudbinu radio-difuzije u regionu centralne i istočne Evrope još neizvesnijom. EKONOMIJA MEDIJA Pokušaj transformacije planske ekonomije u tržišnu učinio je da izdavačke i radio-difuzne kuće u centralnim i istočnim evropskim zemljama dožive finansijske udare. To podjednako važi i za privatne i za državne medije, odnosno nije uslovljeno tipom svojine medija koja je u ovom trenutku raznovrsna. Naime, novouspdstavljeni dnevnici i nedeljnici su striktno u rukama privatnog kapitala. Svojina drugih medija je mešovita (državna i privatna), a neki mediji su potpuno u vlasništvu države. Cesto nije jasno ko šta poseduje. Preduzeća čiji je vlasnik država susreću se sa smanjenjima alimentacionih fondova i sa potrebom radikalnijeg otpuštanja službenika iz glomaznih redakcija. Na primer, mnogi listovi sa malim tiražom u Mađarskoj su održavani u životu putem davanja iz državne blagajne. Sada su te subvencije drastično sraanjene ili potpuno ukinute (Isto: 58). Privatni mediji, neopterećeni komunističkom institucionalnom prošlošću, suočavaju se sa rastućim troškovima, konkurencijom na medijskom tržištu i opadajućim tiražom. Rastući troškovi štampanja su velik problem i jednih i drugih. Na primer, štamparska cena novina u Čehoslovačkoj se udvostručila u nekoliko rheseci posle „plišane revolucije’’ i, zatim, porasla za dodatnih 60 odsto u julu iste godine (Isto: 36). Distribuciju i štampanje novina u ovim zemljama još uvek kontroliše država. U sušlini, u većini njih

44