RTV Teorija i praksa

ozbiljnog pristupa, već predstavlja igranje na žici između cenzure i osećanja. Televizija mora nastojati da realno prikaže svet, putem činjenica i fikcije, odnosno zvukom i slikom. Prisustvo nasilja u programima vesti iziskuje postavljanje mnogih pitanja, ali najvažnije pitanje je „Šta i koliko treba prikazati”? Prisustvo nasilja u sportskim programima takođe treba da bude predmet odgovarajućih ogtaničenja. , Nasilje je deo životne realnosti, lako da o njemu u programima vesti treba izveštavati na adekvatan način, na koji ova tema treba da bude eksploatisana i u dramskim programima. Imaginacija, kreativnost i realizam ne bi smeli da se svedu na meru kojom bi se program koji na pravi način zadovoljava potrebe većine ograničio potrebama manjine, iako svako civilizovano društvo na poseban način vodi računa o potrebama svojih manje sposobnih pojedinaca. Televizijski poslenik u svakom trenutku mora da bude svestan sadržaja svog programa. Programi će reflektovati realnost kao i idealizovanu stvarnost. Integritet programa koji prikazuje realnu, kao i onih koji prikazuju idealizovanu stvarnost, ne bi smeo da se ugrozi nepotrebnim ograničenjima.