RTV Teorija i praksa

savremene društvene institucije sa socijalnim konsekvencama, već se njihovi nalazi česlo beskrupulozno upotrebljavaju u borbama oko plana medijske politike, želeli to oni ili ne" (ibid. str 102, argumenti po dr J. Blumleru). S tim u vezi, skoro mi se desilo da ostanem zapanjena slušajući predavanje jednog našeg beogradskog sociologa, žene koja se inlcresuje za medije i koja je usred blokade uspela da bude stipendislkinja u Oksfordu. Za nju je totalitarizam jednopartijskog sistema kod nas prouzrokovao "pluralizam nacionalizama". Ti pluralizmi sada, u nedostatku "slobodnih medija", nastavljaju izvesnu "lošu praksu" kojoj pogoduje proizvodnja "konflikata identiteta". A ovo stanje je bilo omogućeno nedostatkom ili čak potpunim odsustvom "kompetentnih elita", zbog čega, eto, u njemu zalim nema mesta za kompromise. I terminologija i konstrukcija argumenata deluje poznato. Samo se ključni pojam promenio. Umesto interpretacije u ime marksističkog tumačenja, sada se pojavljuje svemoćni teorijski koncept antitotalilarizma. Uz pomenute ’slobodne medije’, i valjda psihološke kategorije idenlieta, u mešavini sa vrednovanjima, pretpostavljam sociologije kulture (sve u jednom diskursu), prepoznaje se specifičan ton, koji vodi ka poreklu mogućnosli ovakvog mišljenja. Ono izgleda nije nikada imalo čime da se ograniči, jedanput označeno kao deo tela iste imenovane svrhe. Svrha je postojala samoj sebi glavni razlog proučavanja i nalazila se svuda gde akademski ’multidisciplinarni socijalizam’ brani svoje postojanje. Moglo bi se reći da se to događa i u ovom trenutku. Na stranim jezicima počinju da se stvaraju pojmovi o nečemu što je deskripcija našeg neobjavljenog rata, ali i prikazivanje mišljenja o konfliktu između nekih pojmova koji kod nas nisu bili ni upotrebljavani za medijske svrhe, pa lako nisu bili ni deo popularne kulture. Važno je da ti pojmovi i izvesna sinleza zanimaju akademske socijaliste u celom svetu. Tako mi se čini da postoji verovatnoća da će ih oni na svoje različite načine übaciti gde god im se bude htelo da bi omogućili njihovo rekuperisanje, bez obzira na pouke koje bi mogle da se izvuku iz počinjenih katastrofalnih grešaka. Tu, pre svega, mislim na greške koje je tzv. komunističko i socijalističko izjednačavanje pojmova kulturne autonomije i državnog suvereniteta stvorilo na