Rusko-srpsko ogledalo

Е

Два путника и секира

Дво}ица путоваху у друштву. Федан од ъих нафе секиру и почне се хвалити говореви: »Нашао сам секиру.« Вели му други: »Та, брале, кад заедно путу]емо, ваъало би да речеш: нашли смо, а не нашаю сам.« Али ова] неве ништа о томе да, зна. Кад мало после, ето ти ъуди на коъима, за, ъима, и вичу: »Оекиру!‹

»Шта, Вемо сад?« рекне она], »нагазивемо на пропаст. Они Ве реби да, смо им украли секиру.‹.

» Што ти сад мене мешал? Шта, Бемо сад и нагазивемо? Реци: што Бу сад и нагазиву, }ер и пре ниси хтео да речеш: нашли смо, вев: нашао сам.‹

Досите} Обрадовив

Пас хтео градити кубу, па не хтео

Зедном кад |е зими био велики снег и лед, пас се скупио у клупко на снегу од зиме, па кад почне падати страитна мебава, а, он рече:

»Вала, ако дочекам другу зиму, неву |е чекати без куйе, но начинибу едну малу, у ко]о] Бу се моБи овако као сад згурити.‹

Кад добе ъето, он се извали у хладу због вруБине, те пружи све четири ноге и главу, а исплази ]език, па, помисли о ономе што ]е о кури говорио, и рече:

»Гле, ма ]фесам ли ]а луд! Да се сви ми писи скупимо, и ко што има готових пара да донесемо на,

81