Rusko-srpsko ogledalo

>

теъа оборио из свог ШИ. Он е много преживео и, чинило се, на све се навикао. Али ето, прошло }е веп три месеца, откажо он на, сводим. грудима, у та}ном цепиву свое во]ничке блузе, носи малу светлосиву къижицу са силуетом Леъина, на, корицама, па ипак ош никако не може да се привикне да он ни]е више. едноставно Саша, ни]е само курсиста,

или борац гарди]ске единице, ве комсомолац Саша Матросов. . .

— Комсомолци! Хе/! — трудеви се да не виче сувише гласно, да, не би пробудио оне што спавалу, понавтао ]е исти глас.

— Шта, ]е? — с муком дижуви главу одазва, се Салпа. — а сам комсомолад,

Било ]е ]ако рано, и у пред]утарьо] магли он ни]е одмах препознавао четног комсорга ладтнанта, Бруакина.

— деси ли ти то, Матросове?

— За сам.

— Дела, бато, дижи се, буди момчад. Сазивамо састанак.

— Разумем, друже лайтнанте, — промуца, Саша, и, уз напор, одво]и главу од ранца. У глави му се све окретало.

— Дела, пожури, — понови латнант. — За, три минута, да, су сви у штабу.

— Разумем, — понови Оалиа, уложи дюш веби налор, скочи и осети као да, му ]е све унутра, утрнуло и зааикрипело,

Ла]тнант нестаде иза, дрвева. Саша, се протегну и гласно, да ]е целом шумом од]екнуло, зевну.

71