Rusko-srpsko ogledalo

— Дофавола! — рече_он.

Ни}е му било право што су га пробудили. А сем тога, ние бали много марио разне, састанке и конференциде. Можда, зало, што ни]е био’ вешт говорник, ни]е умео као такав да се снабе; Одржавали говор. — та ништа страшни}е за, ъега ние било. на: свету. А састанци се зато и одржава]у,. да:би’на има, говорили. И он, ко]и никадни у чему ини за киме ни]е заоста]ао, осевао се на састанцима као риба, на. суву, ]ер ни]е умео онако како ]е то валало, како: ]е требало и како ]е желео да, изрази све оно што.му ]е било на души и на ]езику. Он се увек постифено: и увребено себао како ]е на комсомолском састанку, пре но што су му уручили светлосиву къижицу, испричао друговима сво]лу биографиду. Додуше, он ]е рекао управо оно што ]е и требало да каже: да, |е сироче, бивиги беспризорни, да }е одрастао у дечим домовима. и у уфимско] радничко] колони]и, да, има, осамнаест година, да ]е учио школу у том и том месту. И ма, да му се нико ни}е сме]ао и био ]е примен ]едногласно, без икаквог поговора, он ]е осебао: да ние рекао оно право, ]ер ]е причао ко]ештарие, ]ер ни]е то главно да, ]е негде радио и негде се школовао... А шта ]е главно, то он, вазъда, не би умео ни свом на]боъем придатеъу да, исприча.

Пробудити момчад ние било тако дледноставно. Па, ипак, после два минута, тридесетак комсомолаца, Дежерви се и шкрипеви »валенкама»«*), приближавало се веб месту тде се налазио штаб.

* Валенки. су чизме, направьене целе од дебелог ватаног: сукна. Носе се зими,

73.