Rustem i Suhrab

М ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

је Авесша писана т. зв. авестском азбуком од 48 слова која означују поједине гласове и читају се с десна на лево као јеврејски и арапски. Међутим староперсиски језик (језик праве Персије, провинције Рег515) писао се, како знамо из натписа персиских краљева, клинастим писмом (36 слова и 4 идеограма) које се чита, као и европски алфабети, с лева на десно. ИМ пехлеви-језик има опет своје писмо. То је т. зв. пехлевиски алфабет, који се развио из арамејског. Он има само 17 (односно 19) слова, а чита се у истом правцу као и авестски. Овај пехлеви-језик је био у употреби за владања народне династије Сасановића (226—652.) који су обновили и ујединили Персију иза владе Селеукида и Арсакида и остали на власти све до арапске инвазије половином МП века. Само име пехлеви (пахлави) доводи се у етимолошку везу са паршави (== партски) и означује „партски“ језик, јер је Партава староперсиско име за Партију.

Како пехлевиски алфабет има сразмерно мало знакова, поједина се слова могу читати на два, три па и на четири начина (Т. зв. Холифонија). Али поред ове незгоде има још једна друга, ради које је изучавање пехлевиског било једно од најтежих подручја ориенталне филологије. Поред арамејског алфабета, узели су Персијанци у ово доба и врло много арамејских речи које су употребљавали као идеограме, т.ј. писали су их арамејским словима, али су их читали персиски, као што Енглези и данас многе латинске скраћенице читају енглески или ми кад пишемо 8ћ, а читамо осам сати. Само што је ово у пехлевиском било много чешће и замршеније. Срећом, новоперсиски језик није примио овај компликовани систем писања него је узео арапско писмо, које је знатно згодније, иако много заостаје за нашом латиницом и ћирилицом, јер је заправо само консонантско а вокале обично не означује. Ова је промена врло важна, јер од ње почиње нова периода персиског језика. Другим речима, ново-