Rustem i Suhrab

РУСТЕМ И СУХРАБ 47

Душману ће се осветити крвно!

Кад Гудерз и још седамдесет славних,

(Све одабраних остаје синова,

Тад Иран може бити и без мене!

Сећам се речи часнога мабеда: 1680 Када се чемпрес помоли из земље,

Гњетео више не дотакне траве!“

Сухрабу рече: „Шта се тако срдиш,

Зашто ме само за Рустема питаш»

Шта треба да се на ме тако љутиш, 1685 Кад нешто лудо од мене захтеваш»!

А"зато што ја о њем не знам више,

Од љутње хоћеш мене да посечеш.

Излику тражиш да ми крв пролијеш»

Шта треба да се овако претвараш»! 1690 Рустема нећеш никад победити,

Нит ће ти икад запасти у руке!

Немој се лудо с њиме упуштати,

Јер ће те у прах смрвити у боју!“

ШЕСНАЕСТО ПЕВАЊЕ. Сухраб наваљује на Каусову војску.

Кад зачу од њег ове грубе речи, 1695 Поглавар храбрих брзо леђа врну, ЧОкрену лице и ништа не рече: Запањише га оне тајне речи. Само га силно озго лупи шаком, На тле га свали, па се натраг врати. 1700 Много је о том мислио и дуго, · Свакојако се припремао за бој. Онда се јунак опаса појасом, С кнежевске главе скиде златну круну, Весело панцир и оклоп обуче, 1705 Кацигу римску постави на главу, И копље узе јунак лавокрота, И замку и лук и буздован тешки. Од жестине му крв у телу врије.. УУзјаха свога ата брзотечу, 1710