Rustem i Suhrab

РУСТЕМ И СУХРАБ

55

ОГ

Н

На другој страни Рустем војсци стиже,

Овако Гиву одмах проговори: „Како је Сухраб, окушани ратник, У битку данас ногом загазиог“

А Гив одврати јуначком Рустему: „Таквог јунака никад не видесмо; Без даха стиже усред наше војске, Пут Туса пође да заметне кавгу. А Тус узјаха и прихвати копље, Па као курјак на мејдану чека.

Кад Сухраб виде Туса с бојним копљем.

Пут њега јурну попут бесна лава,

Удри га кривим топузом у прса:

Како га удри, шлем му с главе збаци.

Тус не одоле већ леђа обрну;

И неста многих кавгаџија храбрих,

Јер нема: борца његове јачине,

Сем Слонског Тела нема те врлине!“

Ја сам се старог обичаја држо,

Па нисам на њег нашу војску слао.

Ниједан јунак сам га не нападе,

Пустисмо њему широм бојно поље.

Ниједан витез сам га не дочека,

А он на десно крило насрташе.

Хараше свуда без даха и душе,

А коњ се под њим бесно пропињаше,“ Од ових речи забрину се Рустем,

Каусу краљу одмах равно крену.

А кад Кеј-Каус војводу угледа,

До самог себе понуди му место.

Тад Рустем узе Сухраба у уста,

Спомену његов стас и струк, па рече:

„Ко икад виде незрела младића

Лавовске снаге и таквог јунаштва»

Висином својом звезда се дотиче,

А силно тело једва земља држи!

Мишке и стегна кб у дромедара,

Сигурно има и већу дебљину!

Мачем и стрелом, топузом и замком,

Свакојако се кушасмо и дуго.

1985

1990

2000

2005:

2010

2015

2020