Rustem i Suhrab

56

ФИРДУСИ

Најзад се сетих како сам пре тога Збацио многе јунаке са седла,

Па га за кајиш од појаса зграбим М стиснем чврсто где се откопчава. Све хтедох да га издигнем са седла И на тле бацим као што сам друге: Ал' пре би ветар планине помакб, Него би њега са седла издигб! Оканих га се, јер већ касно беше, А ноћ се спусти, тамна, без месеца. Сутра се опет рекосмо састати,

На бојном пољу срећу окушати. Бићу се али ко ће победити,

То ни сам не знам, Бог ће одлучити, Јер од њега је победа и снага,

Јер он је творац сунца и месеца!“ А Каус њему рече: „Бог чистоте Разбиће главу нашим душманима! Ја ћу се ноћас Богу поклонити, Погнуте главе дуго ћу молити,

Да теби даде помоћ над Турчином, Над душманином што залута с пута; Молићу да ти даде стару снагу

ИМ да ти славу издигне до сунца!“

Рустем му рече: „У краљеву здрављу

Испуниће се жеље поданика!“

Па крену равно пут табора свога, С бригом у души, а освете жељан. Зеваре приђе, забринут упита, Како је данас војводи дан прошо. Техемтен најпре затражи да једе, Онда се мало од бриге отресе,

Па проговори брату ове речи: „Сад будно пази, чврсто се понеси! Кад раном зором изађем на мејдан Турчину оном који кавге тражи, Поведи војску, понеси мој барјак, Престоље моје и злаћане чизме. Треба да будеш крај шатора мога,

Е Кад жарко сунце гране с места свога.

2025

2030

2035

2040

2045