Rustem i Suhrab

НАПОМЕНЕ.

(Римски бројеви означују стране предговора.)

МТ. Арамејски спада у семитску групу језика, а има више дијалеката, од којих су најважнији: а) спрски (на њему је сирска литература); 6) библиско-арамејски (пре погрешно зван халдејским). ХТ. Персијанци су се истакли својом оригиналношћу још у старом веку, и то у више махова. Од асирскога силабарнога писма са безбројем идеограма и логограма, које је кроз две хиљаде годана остало исто тако компликовано као у почетку, они су направили, може се рећи, алфабетско које има свега 41 знак. Саргониди су радили на организацији покорених земаља без успеха, а Персијанци су овај задатак решили, успостављањем сашрапија на ванредно згодан начин. Исто тако су они и употребу кованог новца, коју су видели у Малој Азији, даље развили и раширили. Упореди Нахогте тепегше адег репр!ев, 1, 43.

ХШ. Вгоупе (1, 37) разликује ове периоде у персиској историји: 1) Индо-ариска, 2) Старо-иранска, 3) Асирски утицај (око 1000. године пре Христа и раније), 4) Медиска периода (700 год. пре Христа), 5) Староперсиска или ахеменидска (550 пре Хр.), 6) Међувлада од инвазије Алексавдра Великог до Сасанидске Обнове: (880. пре Хр. до 226. после Хр.), 7) Сасанидска периода (226—652.), 8) Муслиманска периода (од пада сасанидске династије па до данас).

Персијанци су претрпели две велике туђинске инвазије: грчку и арапску. Прва је почела под Александром Великим, а завршена је збацивањем Парта и доласком Сасанида, дакле трајала је преко пет и по векова. Друга (арапска) инвазија је уништила сасанидско царство и избацила Зороастрову веру; она је уопште од много јачег утицаја на Персијанце него хеленизам.

ХХУ. И Вергилије је преводио Енешду из прозне скице у стихове „не редом, него кад му се који одељак свидео“. Види Преглед гимске књижевности од В. Чајкановића, стр. 261—962.

ХХХУШ. Оба латинска цитата су из Хорацијевих ода; први значи: „Ја сам (својим делом) подигао (себи) споменик трајнији од меди“, а други: „Ја нећу умрети посве“, т. ј. моје дело ће живети и кад ја (физички) умрем.