Rustem i Suhrab

ФИРДУСИЈЕВ ЖИВОТ И ДЕЛА ХУЦ

веле, да су неки краљеви још пре Сасанида наредили да се овакви пописи начине, а за сасанидског владара Хусрева 1 Нуширвана (581—579.) изричито се каже да је на том радио. И савремени грчки песник и историк Агатија (умро 592.) прича, да су у Хусревово доба постојале „персиске књиге“ и „краљевски архиви“, који су садржавали хронику сасанидских владара. По свој прилици, у њих су били унесени и најстарији владари, можда и сам Гајумарт и његови први наследници.

За последњег сасанидског владара, Јездегирда Ш (убијен 651. или 652.), настала је, како се обично мисли, једна друга хроника персиских краљева, т.зв. Худајнама, коју смо кратко споменули код пехлевиске литературе. По подацима Бајсунгура, издавача Шахнбме почетком ХМ века, Аудајнама је обухватала потпуну хронику персиских владара од Гајумарта па до Хусрева [ (Перваза), дакле до почетка УП века, а саставио ју је дихкан (перс. властелин) Данишвер на темељу више ранијих дела. Мада Бајсунгурова тврђења нису увек веродостојна, овде су изгледа на месту: арапски писци и Фирдуси који базирају на Худајнами, у главном се слажу у приказивању персиске историје до смрти поменутога Хусрева П. Поређење арапских дела и Шахнаме омогућило је не само да се донекле позна садржај Худајнаме, него и неке њене карактеристике. Тако, на пример, да се епски тон и народна традиција свуда јасно испољавају, али не традиција простога народа, него високога племства и свештенства; ова два сталежа била су јако моћна у сасанидској држави и њихово се схватање свуда истиче.

Кратко време иза постанка Худајнаме, пропаде сасанидско царство. Арапско освојење прекиде за дуго времена чување и ширење народних умотворина. Али је врло вероватно да се интересовање за њих почело опет будити, кад су се горе поменуте народне династије појавиле. Али највише су за њих учинили Саманиди, код којих смо горе прекинули

П РЕДГОВОР 2