Seljački kredit : fakta, misli, kritika

Односно кретања производње појединих артикала у 1923—1926. г. према 1913. г.: производња цереалија је скочила у целом свету за 44 у 1926. г., али је померање производње међу појединим земљама овако: повећала се производња у Аустралији за 529%; Северној Америци за 1472 , Јужној Америци за 43%, док Европа има мањак од 3% са Русијом, а без Русије од 8%. Вишак производње код меса износи за цео свет 9%, док је у Европи дефицит од 2%, а у средњој Америци вишак од 62%.

Кретање производње појединих врста производт овако изгледа:

Цео свет Европа Пшеница вишак од 8% Мањак од 11% Јечам ма о = „ 29% Pax 2) 2» 7% 22 22 3% Кукуруз | „ /% вишак од 12% Говеда = „ 14%

Отуда пораст увоза жита за Европу од 74 милиона товара 1913. г. на 130 милиона 1926. г.

Права трагедија пољопривреде излази нам још јасније пред очи, кад упоредимо цене њевих производа у 1926. г. са онима из 1913. г. Општи ниво цена порастао је за тих тринаест година за 444 и то за сировине за 48%, а за артикле за исхрану 42%. Излази дакле, да су цене добара за исхрану пале за 279 према предратном нивоу. А да би смо добили што тачнију представу о значају пада тих цена, потребно је да их упоредимо са кретањем цена других важнијих артикала. Док су пале цене производима за исхрану за 24, дотле су оне скочиле за угаљ за 37%, за текстилије за 54%, за месо за 374. Тврђење, да је пољопрвреда страдала према индустрији доказује се податцима, по којима су цене полупрерађевинама и прерађевинама скочиле за 8% према 1913. г., док је општи скок цена 6%.

Као што из горњих цифара видимо, светска производња добара за исхрану (а то је главно