Seljački kredit : fakta, misli, kritika

98

за нас) порасла је за 10—11%, OK |e људство порасло свега 6%. У томе порасту Европа не само да не учествује, већ има мањак. Даље, док су све цене у свету скочиле за 44, оне су скочиле за производе за исхрану за 42%, односно пале за 2% према општем нивоу цена. Док земљорадник прима за своје производе 2% мање но пре рата, дотле плаћа индустрији 4% више. А најбеднији је положај европског сељака, јер је његова производња опала, док је светска скочила, а поред тога опале су и цене његовим производима.

Ето у томе лежи узрок кризе пољопривреде · па и опште привредне кризе у земљама, у којима она игра важнију улогу.

Сваком читаоцу новина у Европи познато је, да се криза пољопривреде појавила у 1926. г. То је била година највећег обрта на ниже у ценама пољопривредних производа. Ето какви су били индекси цена најважнијих производа у Америци (према 1913):

1925. г. 1926. г.

Пишеница 190 171 кукуруз 165 120 стока 125 100 кожа 107 92 вуна 110 93

То су катастрофални падови цена, који су и код нас проузроковали кризу у пољопривреди. Према томе криза у пољопривреди није наш специјални проблем, већ светски. Пјер Казио, генерални инспектор Привилегисаног Хипотекарног Завода у Паризу, утврдио је да је вредност земљишта у Француској износила 1879. г. 92 милијарде франака, 1900. г. 60 милијарди, а 1914. г. 55 милијарди. То је последица кризе европске пољопривреде услед американске конкуренције. Али ни американској пољопривреди не иде више добро, она се гуши у свом сопственом салу. Последњих година је банкротирало више од 25.000 фармера. Тамо је у ствари криза нај-