Seljački kredit : fakta, misli, kritika

99

већа због тога што су тамо највећи трошкови производње и што је највећи диспаритет између цена пољопривредних производа и инду„стријских. - Е

Ја сам још 1925. г. у једном мом предавању „Истраживање узрока привредне кризе код "нас“ упозорио на покрет међу фармерима американским за стварање извозних премија за американско жито.“) Идеја је узимала све више маха и у фебруару 1927. г. је сенат у Вашингтону усвојио предлог Ик. Ненрија о стварању једног фонда од 250 милиона долара ради извоза жита из Североамеричких Држава. Предлог је пропао због отпора председника Кулиџа, који се ове године повлачи са свога положаја. Пошто се пољопривредом баве стотине милигона ситних људи, то се побољшање не може постићи средствима којима се служи највећи део индустрије, т. ]. насилном рестрикцијом производње, већ на други начин. Сва се средства препоручена у томе циљу могу поделити у две групе: У земљама које увозе пољопривредне производе препоручује се повећање заштитних царина на исте, а у земљама извозним интензифицирање производње.

ХР.

Пољопривредни кредит У разним земљама.

Тешко да је још који пут у прошлости по„љопривреда прошла кроз овако нагле промене као од почетка светског рата. Већ сеу 1915. г. „појавио мањак производње и растао све до 1920 г. Још 1923. г. била је производња у дефициту. Цене су стално скакале, местимично за 200% према предратним. Висока цена је потстрек на повећање производње. Европа то није могла да уради, пошто је била ангажована у рату, али је

#) Види Економист од 1925. г. „7“