Seljački kredit : fakta, misli, kritika

102

које су могле да се бране извозним царинама.. Али је то само било одлагање кризе, за што нам. служи као најбољи пример Италија. За оне, који. не прате у корак развиће италијанске пољопривреде, важи и данас, да је Италија добила житну борбу. Међутим један италијански стручњак. пише ових дана: „није доста производити довољно, већ продати са зарадом, у противном ћебити компромитован резултат житне битке. Италијанска пољопривреда продаје данас са губитком“ (Др. Силвијо Роси, — „П Уоје од 5. јула. 1928. год.).

Из овога излази да је Италија добила житну“ битку у тренутку, кад су цене пољопривредним. производима биле врло високе. То није никаква. вештина.

Са гледишта светског тржишта постоји само. један излаз из данашње ситуације: смањење. производње оних производа, који су у хиперпродукцији. М то мора доћи и ако по цену великих жртава. Са гледишта народне привреде. пак није излаз у смањењу производње, већ у појефтињавању исте, сем у случају да се рентабилитет не може у опште подићи на ниво светске конкуренције. Рентабилитет једног подузећа је његов чист принос изражен у процентима уложеног капитала. Рентабилитет се састоји из. два елемента: једног активног и другог пасивног, први је цена, а други трошкови. Повећање цена и смањење трошкова повећава рентабилитет, Како је, сем путем заштитних царина у #3 весној мери, немогућно утицати на цене пољопривредних производа, то је једини излаз смањење трошкова. То се може постићи једино рационализирањем. За рационализирање је пак потребно знање и капитал.

Из тога излази да је криза пољопривреде. требала да одјекне у целом свету у виду захтева за што јефтинијим кредитом. То је и било, али. је захтев у разним земљама био разне интензивности. Најјаче је избио у Северо-Америчким ДРржавама, Немачкој, Пољској, Мађарској и код.