Seljački kredit : fakta, misli, kritika

108

нас. У првој је пољопривредни кредит уопште био неорганизован. У осталим земљама жалба на кредит била је јача услед валутних поремећаја. :

Да бацимо кратак поглед на мере у области пољопривредног кредита, које су од појаве пољопривредне кризе предузимале поједине државе.

1. Енглеска. Више од сто година енглеска економска политика није водила рачуна о судбини сопствене пољопривреде. Истина, ни за индустрију она није много урадила. У Енглеској обрађује земљу закупац; њега је финансирао сопственик земље уз најнижу камату. Тај је извор капитала престао после рата. За време светског рата Енглеска је почела да помаже пољопривреду искључиво са гледишта ратних циљева; али кад се једанпут пође тим путем, тешко је натраг. И тако је Енглеска и после рата продужила политику унапређења пољопривреде. Пад цена 1924. г. направио је дубок „утисак на енглеску пољопривреду и тамо се појавио захтев за јефтиним кредитом. На то је одговорила влада пројектом закона од априла текуће године са следећим главним одредбама:

Како за дугорочни кредит у Енглеској не постоје нарочите банке, то се оснива ново акционарско друштво са капиталом од пет милиона фунти стерлинга, чија дивиденда не сме бити већа од 5%. Оно даје пољопривредницима ануитетске зајмове од 60 година. Држава даје из својих средстава један део обртног капитала без камате. Банка издаје облигације. ДРржава даје такође 10.000 фунти стерлинга годишње за олакшање трошкова банке и уписује облигације за 1,25 милиона фунти стерлинга. Од пет великих банака у Лондону четири су се изјасниле готове да финансирају ту нову банку.

За олакшице краткорочног кредита уведен је један нови правни институт, који би био нека