Seljački kredit : fakta, misli, kritika

106

Прилике после рата парализовале су све те: установе. Тек после стабилизације валуте 1923. г. почело је поново да се ствара, тако рећи, све из. почетка. Први покушај оживљавања хипотекарног кредита преко јавно-правних банака учињен је 1925. г. емитовањем заложница са 134. Камата је нагло падала, тако да је до краја. 1927. г. емитовано, које у земљи које на страни, заложница за једну милијарду и двеста милиона. динара. То је свега 157 од предратног износа. хипотекарног кредита, али не треба заборавити, да је целокупан послератни дат само пољопривреди. Краткорочни кредит дају и даље задруге и штедионице, али се обе врло тешко повраћају. Уосталом за овако корените и замашне реформе, како их је извела Аустрија, није ни погодан. краткорочни кредит, већ средњорочни и дугорочни. У колико је био краткорочни потребан давала је држава из својих средстава, нарочито из зајма који је добила под ауспицијама лиге Народа.

4. Чехословачка. Овој држави није место међу земљама, које пате од кризе пољопривредног кредита; она спада међу оне, које су најмање осетиле кризу покопривреде. Чехословачка је наследила од Аустрије (али не и од Мађарске) ванредну организацију пољопривредног кредита, на којој су много сарађивали и сами Чеси. Хипотекарно задужење у Чехословачкој износи данас три пута више (12 милијарди круна) него пре рата, али се терет ипак лако носи, како каже г. Дворжак, генерални директор Савеза Земљорадничких Задруга, јер док је куповна снага новца пала за 700%, вредност земљишта је скочила за 900%. Још је много јаче краткорочно задужење чехословачке пољопривреде. На 15.000. општина постоје 5.243 завода за пољопривредни кредит (од чега 4.309 Рајфајзенова). Сва се потреба у кредиту покрива из уштеда у пољопривреди. Камата износи између 4–-5%. Код задужења у пољопривреди од преко 40 мн-