Seljački kredit : fakta, misli, kritika

107"

лијарди динара не чује се жалба на презадуженост, док код нас на три милијарде тражи семораторијум. То је једно упоређење. Друго, да је добром организацијом створен релативно: јефтин кредит за сељака и треће, да велико задужење пољопривреде није узрок кризи, већ. напротив оруђе њеног унапређења.

5. Пољска. Пољска спада у ред држава, које су једно време патиле од страховите оскудице. кредита за пољопривреду, али је иу Пољској учињено за две три године врло много, тако да. се може рећи, да је проблем пољопривредног кредита решен и тамо. Пољска је састављена из делова трију држава, које су имале разноврсау организацију пољопривредног кредита, што је била велика сметња његовом развићу, али је акција започета 1925. г. пребродила све тешкоће. Систем је заснован на месној задрузи, где јеније било, држава је помагала њено заснивање, а највећу услугу је учинила држава оснивањем. Земљорадничке Банке са капиталом од 75 милиона злоти. Даље је Државна Банка за Народну Привреду ставила пољопривреди на располагање кредит од 128 милиона злоти.

6. Мађарска. Она је и пре рата била доста. назадна у организацији пољопривредног кредита. Њена банкарска организација била је уопште једнострана. Мобилијарне банке "биле су извор кредита за све; зло од кога пати и србијанска народна привреда, која је у организацији свога банкарства ишла за примером мађарским, пошто су први банкарски стручњаци у Србији били Срби пречани. И задругарство је било. делимично државно међарско — из националних разлога. После санирања валуте мађарска пољопривреда је остала без кредита, али је мађарска имала и пре рата неколико великих и ванредно добро вођених банака, које су имале одличне везе са светским новчаним тржиштем. Банке су биле у ствари најразвијенија правредна грана У Мађарској. Захваљујући њиховој доброј оргаиигенти п птелратним везама, мађарске банке