Seljački kredit : fakta, misli, kritika

il

-љопривреда још пре рата била најинтензивнија у Европи, највише комерцијализирана. употреба вештачког ђубрета била је веома раширена већ и због тога што је велики део земље у Немачкој слабо плодан. И подела рада у пољопривреди немачкој изведена је у већој мери ноу другим земљама, тако да је код немачког сељака новац играо исто: толику улогу као и код варошанина. Немачка ce пољопривреда у неколико праваца битно разликује од наше. Пре свега земљиште под културом у Немачкој много је мање плодно од нашега, управо може се рећи, да је велики део неплодног земљишта, по нашем схватању, у Немачкој под културом и то са доста добрим резултатима, захваљујући вр-ло рационалном газдинству. Може се рећи да је једна трећина немачког земљишта под културом подводна, због чега су потребни велики и скупоцени радови одводњавања. Друга разлика је у томе што у Немачкој постоји читав кадар сељака, који немају своје земље, већ експлоатишу туђу у својству закупца. То је „најшколованији и најителигентнији ред немачких пољопривредника, који располаже великим стручним знањем и знатним капиталима и кредитом. Како је капитал тих закупаца једним делом био у новцу, то је он потпуно пропао пропашћу марке и тако је најбољи део не: мачких пољопривредника остао без обртног капитала. Најзад је трећа разлика између наше и немачке пољопривреде у томе што се у Немачкој одржао велики посед и што је газдинство у Немачкој просечно много веће. У колико је газдинство веће, у толико је више комерцијализирано, у толико већу улогу код њега игра капитал. Док је код сељака, који ради на сопственом земљишту, издатак на радну снагу ну-ла, дотле код великог газдинства главна позиција у издатцима је она на радну снагу.

Одмах после новчане реформе, у новембру 1923. г., појавила се у немачкој пољопривреди