Seljački kredit : fakta, misli, kritika

112

потреба за кредитом. Међутим, 1. јануара 1924. T. износила је камата у Немачкој дневно 80 ол. сто, полумесечно 255 од сто, а месечно 300 од. сто. Кредити дужи од месец дана нису уопште постојали. Упркос овако високим каматама сељак је морао да се задужује, наравно, да се најмањи део задужио по тако високој камати, пошто је она у току 1924. г. стално падала, али је све до данас остала она у Немачкој апсолутно и релативно врло висока. Код таквог стања ствари довољно је да се један мањи део пољопривредника задужи, а да други уошште не може доћи до кредита, па да криза кредита у пољопривреди одјекне у јавности свом силином. То је у толико природније било, што је Намачка колеква и у опште класична земља политичких организација са аграрним програмима. Та се појава објашњава не само у дубоком смислу пољопривредника за значај политичке странке, већ управо много више у чињеници да је велики посед био у рукама аристократије, чије „је главно занимање била политика. Отуда имамо појаву у Немачкој, да се прве аграрне странке појављују у Прајској, где је велики посед, а много доцније и много слабије у средњој и јужној Немачкој, где превлађује сељачко газдинство. Савез Земљорадника (Випа дег Гапф хутбе), који је образован у Немачкој још у

прошлом веку, имао је стално врло велики утицај на ток-државних послова не због своје многобројности, већ због интимних веза са круном. После рата се појавило неколико аграрних странака, међу којима је најважнија ReichslandВита. Он је први отворио акцију у корист раздужења земљорадника. Он је формулисао неколико предлога у томе циљу, који су имали једну заједничку идеју, наиме да се нађе зајам на страни, да се тај новац подели међу сељаке са 6 од сто, а да разлику између 6 од сто и камате, која се буде платила странцима, прими држава на себе. |

У томе су почеле да падају и цене пољопривредним производима, тако да се у току