Seljački kredit : fakta, misli, kritika

115

има дугове и у најбољој години ради са штетом. - ;

Можда нема индустријске земље у Европи, у којој је диспаритет између цена индустријских и пољопривредних производа на штету последњих тако велики као у Немачкој. У току 1927. г. попели су се индексни бројеви:

За фабрикгте i од 141,6 на 152.9 за пољопривреду пали су од 140 на 137.7

Као најприроднија последица тога појав-љује се пораст егзекутивних продаја сељачких имања, која су износила у 1924. г. 400, а у 1926. Г. 1889 (поверљиви извештај АПсешејпе Пешвеће Ктеди — Апзја! од 8.-ХЕ 1927. г.)

Б) Мере државне за помоћ пољопривреде

Као што напред рекох, прву је агитацију отворио Кетсћајапађипа са демагошким програмом. Увек су се захтеви окретали око ангажовања јавних средстава у корист пољопривреде: или се тражило да се раздуже сељаци преко јавно-правних кредитних установа, при чему се није водило рачуна ни о стању задужености појединих газдинстава, ни о рентабилитету истих, (то је било потребно вођама покрета, који су били великопоседници, јер би се у противном нашло да њихова газдинства не рентирају и да је једини спас парцелисање истих), или се тражило да држава откупљује својим средствима заложнице хипотекарних завода, док се не би камата смањила на висину сношљиву за се-љака. Камата, коју је сељак могао да носи, по Њиховом мишљењу, не сме бити већа од 5 од сто. |

Лозинка „спасавајмо пољопривреду, она се налази пред опасношћу“ чула се први пут у јесен 1925. г. и као једини узрок означавала се скупоћа кредита. Како је незадовољство због стања у пољопривреди узело озбиљну форму

**) Freiherr von Sfumm „Zur Krisis der Landwirt:schaft" — Der Deutsche Volkswirt 17.-IL. 1928. r.

8%