Seljački kredit : fakta, misli, kritika

116

нарочито у другој половини 1927. г., то је влада почетком 1928. г., као што је раније речено, приступила проучавању питања и на основу података израдила је свој програм. Пошто је испитала узроке невоља у пољопривреди и дошла до закључка, да су разни узроци нерентабилности пољопривреде у Немачкој, то је 38 сваки тражила засебан лек. Као што ћемо» малочас видети, питање кредита је такође саставни део тога програма, али се влада није Oграничила само на томе питању, нити је помишљала на мораторијум, већ је чинила покушај. да зло убије у корену — у колико је то могућно. Она је водила рачуна о томе, да је техника немачке пољопривреде за време службеног ограничења цена знатно попустила и да има поседа, који су толико занемарени и запуштени, да је потребан велики капитал па да се поново ставе у стање повољно за експлоатацију. За та: се добра обично говори да су и поклоњена скупа. Свакако да је главни фактор рентабилите-

та цена, али за највећи део пољопривредних производа цена је зависна од светског тржишта, она се може изузетно и само у извесној мери да повећа у увозним земљама, иначе се рентабилитет може да повећа једино смањењем трошкова производње и уновчавања. Немачка влада је у току 1926. г. била противна свакој јачој царинској заштити за пољопривредне про изводе, из сасвим појамног разлога, што је индустрија у Немачкој много важнија и много кориснија при извозу (само 30 од сто целокупног становништва Немачке бави се пољопривредом). Али је у току 1927. г. напустила то своје интрансингентно гледиште, вероватно због тога, што је приликом првих преговора за трговинске уговоре срела свуда крајњи протекционизам. Од стране политичких демагога тражена су повећања заштитних царина на све пољопривредне производе. Немачка влада то није примила, али се у њеном програму налазе # трговинско — политичке мере.