Seljački kredit : fakta, misli, kritika

121.

сна штедњу), и с друге стране да улази у трговину, индустрију и финансијска подузећа, која су од користи по пољопривреду. МИ тако је Бепјепђапк на путу да постане највећом немачком банком, стављајући сва своја средства на расположење пољопривреди. |

2) Лични кредит за пољопривреду такође је савршено организован. Поред разних приватних установа њиме се баве на првом месту задруге.

У 1927. г. износио је број задруга 52.000. Од тога 18.000 је задруга организовано у Земаљски Савез Пољопривредних Задруга, а 8700 у Генерални Савез Рајфајзенових Земљорадничких Задруга. Један мали је део у савезу задруга Свезе Аграра, а остале су слободне. Задруге су биле готово уништене за време инфлације. Остале су биле готово само фирме, али су се ипак оне после валутне реформе, почев од 1924. г., нагло опоравиле. Рајфајзенове Задруге имају и своју банку, као акционарско друштво, која је услед рђавог вођења за време инфлације (ангажовањем у трговачким и индустријским пословима) изгубила преко 600 милиона динара. Пошто су акције те (банке подељене међу 32друге, то је држава дала знатан кредит да би се бакна одржала, јер би њеном ликвидацијом задругари морали исплатити целокупан губитак. Највећи део задруга пак има свога банкара у „„Дрезднер-банк“.

Главни финансијер целокупног задругарства у Немачкој је Прајска Централна Задружна Каса. То је чисто државна установа. Њена главница износи 600 милиона динара и сва је уплаћена од Прајске државе. 31. децембра 1927. год. она је потраживала од задруга 15 милијарди динара и то 12 милијарди од кредитних задруга. Сматра се да је у лето 1927. г. целокупно дуговање немачке пољопривреде по личном кредиту износило 17 милијарди динара, од које суме пада: