Seljački kredit : fakta, misli, kritika

122

3,2 милијарде динара Ha Rentembankkreditanstalt, 9,2 милијарде динара на Прајску Централну Задружну Касу,

1,8 милијарде динара на: Пољопривредне Кредитне Задруге, и

3 милијарде динара на штедионице.

Камата је износила на сељачке дугове код. Rentenbamkkreditanstalt 92%, a MHaue 11—13%.

Прајска Централна Пољопривредна Благајна даје лични кредит свима задругама. Њен капитал од 600 милиона динара уплатила јеу у главном прајска држава, а у њему учествују и задруге. Она је кредитирала задруге крајем 1927. г. са 10 милијарди динара. Криза пољопривреде изазвала је и њену реформу. Баш је ових. дана одлучено, да се њен капитал повећа на две две милијарде и 300 милиона динара. Повећање изводи прајско министарство финансија, али позива и све остале федералне државе као и све задруге да учествују у повећању капитала, задржавајући за себе, наравно, већину, али дајући врло велики утицај задругама у вођењу банчиних послова. Повећање капитала правда се чињеницом да су кредити, које је банка дала задругама, замрзнути, док међутим она дугује велике суме држави и другим повериоцима краткорочно. И тако ће Прајска Централна Задружна Благајна постати такође једном од највећих банака у земљи, стављајући сва своја средства у службу краткорочном пољопривредном кредиту. Следећа статистика пољопривредних дугова у Источној Пруској показује, шта је држава тамо учинила за пољ. кредит.

У току 1927. г. тамо је деловало 882 банкарске радње, изузев приватне банкаре, од којих је било:

Задружних 534, јавноправних (државних и. самоуправних) 268, приватноправних 30, свега 582»