Seljački kredit : fakta, misli, kritika

123:

Целокупна њихова потраживања износила су:

Краткорочна 4 милијарде динара дугорочна 4

свега 8

2) PM >» 2)

У краткорочним учествују јавноправнебанке са 70%, кредитне задруге са 19%, а приватноправне банке са 11%. У дугорочним учествују јавноправне са 807%, приватне са 10%, а. остало задруге и хипотекарне банке. У ове суме“ нису урачунати кредити које даје новчанична_ банка.

3) Конверзија сељачких дугова. У Немачкој не постоји сељачки зеленаш, сем за сељачку пропалицу. Код овако развијене организације пољопривредног кредита сваки. сељак има могућност да дође до кредита или код јавне банке или код задруге, или код приватне солидне банке. Али како је камата у 1924.. и 1925. била врло висока, па ни сељак није могао доћи до јевтиног кредита. Просечна камата износила је око 20%. Још је већа, невоља била. немогућност сељака да плати о року своје краткорочне обавезе. Један део поверилаца није ни. могао — према природи својих обавеза — да му одобри пролонгацију и отуда нагао пораст понуде сељачких имања и следствено нагао пад. цена. С обзиром на све то израђен је следећи програм олакшања сељачког положаја.

При земаљским банкама (које су јавно-правног карактера) образују се два одбора: један за оцену кредитне способности задуженог сељака, а други за предузимање ризика, који буде произашао за земаљске банке из посла око раздужења. Први одбор врши раздужење: он решава да земаљска банка исплати повериоца; а ако је дуг премашио вредност имања дужниковог, он се равна с њим. Земаљска банка, која раздужује, стиче на имању дужниковом хипотеку другог степена. Њезино је потраживање дугорочно најмање од неколико година. Имају се»испла-