Seljački kredit : fakta, misli, kritika

130

жило податке преко жупана. Да је оно то ургдило непосредно, поставивши новчаним заводи“ ма неколико питања, добили би се врло интересантни податци о личном кредиту. Кад је све то пропуштено, наравно да смо упућени на најфантастичније процене и како је човеку урођено да се хвата за дифре, као најбољи облик сазнања и изражавања, то је појамно што смо ~е сви ухватили за фамозне три милијарде динара, која се сума добила поменутом анкетом краљевске владе. Та цифра не обележава ништа реално, али је цифра. Али, узмимо да су сељачки дугови четири милијарде, (а само је г: Настас Петровић ишао до пет милијарди) па ћемо ипак имати закључак да дугови сељачки нису велики. То је већ много пута истакнуто, да је сума од четири милијарде заиста мала и према целокупној вредности имаовине наше пољопривреде и према њеном годишњем приносу. Однос је увек 1:20. У Немачкој задужење пољопри“ вреде износи 30% од процењене вредности пољопривредног земљишта. Могао би се износ сељачких дугова упоређивати и са површином обрађене земље. У Немачкој је и тај рачун из рађен. Ја држим да није потребно да идемо даље у истраживању, увек ћемо доћи до истих резултата.

У Немачкој је при утврђивању степена задужености сељака нарочито обраћена пажња Ma стање исте пре рата. Ми то не можемо да урадимо због тога што је готво несавладљив задатак издвајање из статистике хипотекарног задуживања А.- Угарске цифара, које се 02 носе само на нашу земљу; али не могу прећи преко једног податка који је врло интересан“ тан и који много говори. Г. Јагатић је изнео (у „Јутарњем Листу“) статистичке податке о задужењу хипотекарском у Хрватској и Славонији

пре рата. Оно је износило 958 милиона круна однссно 10 милијарди динара. То је два и по до три пута више него што је данас сељачко

задужење за целу земљу. Имам при руци и ста-