Seljački kredit : fakta, misli, kritika

131

"тистичке податке о хипотекарном задужењу у Србији (1905. г. износило је оно 17 милиона д“"нара, од чега 6 милиона за рачун Управе Фондова), али је цифра неупотребљива због тога што је највећи део тих дугова варошки.

Већ је у првом делу ове студије показано дедуктивним путем, да је презадуженост сељака "као социјално зло немогућна појава с обзиром на стање нашег тржишта капитала. То је логички закључак.

Штетне појаве у пољопривреди у вези са кредитом могу бити двојаке: једна је оскудица -кредита, а друга презадуженост. Оскудица кредита у ствари је оскудица капитала, а то је пак висока каматна стопа. |

Ова је појава хронолошки ранија. Не може пољопривреда једне земље да пати од презадужености, ако пре тога није преживела сскупоћу капитала. Висока камата која премаша рату зараде, велико је зло. Отуда имамо у историји редовну појаву, да се власт паштила на најразноврсније начине, да сузбије зеленаштво. Али је потпуно искључено да велики број пољопривредних газдинстава падне у зеленашке руке. Тога није било нигде у свету. А још мање је могућно, да зеленаштво угрози већи број газдинстава. Зеленаштво је у очима широких маса негативна појава моралне природе, али је оно у ствари чисто економске категорије, оно је доказ оскудице капитала. И кад нема капитала нема ни кредита, па ни презаду_жености у маси.

После првог сусрета са предлогом моратормјума и његов најзатуцанији присталица напустио је своје првобитно тврђење и ограничио се -на томе, да су само извесни крајеви презадужени, а, да би апсурдност била комплетна, на„довезано је, да је презадуженост највећа у нашим најбогатијим крајевима. Лепо би изгледало

о

зала

аи ратара aaa

и ере тиранин