Seljački kredit : fakta, misli, kritika

138

«све сељаке једног краја, јер он не поставља никакву разлику ни по степену задужености, ни по другим околностима. Ако међу сељацима тога краја има 504 таквих, чије стање није несносно, који нису презадужени и који би могли да одговарају мање више својим обавезама, "онда је такав мораторијум једна скроз неоправдана мера на штету повериоца и средство за довођење дужника у искушење да са новцем којим располаже, а који фактички није његов, прави опасне. експерименте. Да је то лако могућно имамо примера баш у нашој историји. Већ је било говора о мораторијуму за време балканских ратова; он је био свеопшти и дуготрајан и непотребан с обзиром на прилике, како су се оне развијале за извесне привредне редове у току успешног рата. Увозници београд“ ски имали су за време рата и одмах после рата бриљантну коњуктуру. Они обично држе велике лагере (рђава пракса која се повлачила годинама), па како је услед рата увоз био знатно отежан, како су из истих разлога знатно скочиле цене; даље, како се одмах у првом месецу после објаве рата окупацијом Македоније знатно проширила царинска и потрошачка област Србије и најзад како је повећан оптицај новчаница и обилност звечећег злата у Македонији створила „обилност платежних средстава у земљи, то су увсзници брзо и врло повољно уновчили своје лагере и нашли се са великом готовином у каси услед мораторијума. Један део тих готовина упућен је на берзу и може се рећи да смо ми 1913, г. први пут доживели у Србији спекулацију са хартијама од вредности. Како тада није било ниједног тако рећи папира државног, који би био у већој количини у земљи, то су за предмет спекулације узете акције Народне Банке, које су на тај начин скочиле на 1.000 динара, тако да рента није износила ни 3%. Наравно да- то стање није могло да траје и међу трговцима се налази доста њих, који су тим поводом претрпе„ли знатне губитке.

aa aaa O aan pa ar—8