Seljački kredit : fakta, misli, kritika

132

кад би то било тачно. Онај који има нешто, пргзадужен је, а онај који нема ништа, нема ни дугова. Од свега тога тачно је само толико да у сиромашним крајевима, наравно у печалбарским, не само да се не чују жалбе на презадуженост, већ се појављује чак и готовина, а да се највише жалби чује из богатих крајева. То је све врло разумљиво. Тамо где су услови за производњу неповољни; свет је пука сиротиња, али ако је што зарадио у печалби, то му стоји као готовина. Интензифицирање пољопривреде почиње у богатим крајевима, а интензифицирања не може бити без употребе кредита. У колико је савршенија производња, у толико се она више служи кредитом. Данас у западној Европи не постоји сељачко газдинство, које се не ои служило креTD! То лежи у природи привредне експлоатације. Кад се догоди какав неповољан догађај у пољопривреди, било да падну цене провод ма, било да скочи камата, онда се наравно жал бе могу чути из оних крајева у којима постоје јаче развијени кредитни односи и јача употреба кредита. Дугови постају несносни.

(Очигледно је да је стање задужености територијално гразноразно, али ни то не даје право на закључке о презадужености ни у поједиHHM крајевима. Све што се може рећи то је, да је у појединим крајевима већи број људи, који– ма дугови тешко падају. Али смо ми далеко од тога да је већина сељака, ма и у појединим крајевима, презадужена. Због тога је потпуно не потребна анкета за утврђивање презадужености у појединим крајевима. Ми знамо који су то

крајеви. То је један део Србије и у последње време један део Босне, па ни у њима не треба ан-

етирати: можемо узети мирно да се један део етановн и тае тих крајева налази у невољни због несносних дугова.

За тај случај препоручује се Редуциран! мораторијум.

За њ важи исто што и за мораторијум 32 целу земљу. Такав би мораторијум обухватио