Seljački kredit : fakta, misli, kritika

142

"национално и економски наопака. Национални интерес је повређен фалсификовањем добровољаца, тако да се и данас, пошто смо парцелисали све велике поседе, налазимо пред неиспуњеним обећањем датим добровољцима. Још је много већа штета у погледу економском. Онима, који су изводили аграрну реформу, било је главно да што пре звекне. Земља је додељивана људима, који нису ни мислили да се насељавају на њој; земљорадницима, који имају свој посед,

државним чиновницима, који имају своје занимање. Сва је та земља дата у закуп. То је уосталом мање зло. Исто тако није и сувише велико зло, што међу колонистима није вршена никаква селекција у погледу воље и способности за пољопривредни рад. Не може се сваки човек преко ноћ направити пољопривредником тиме што ће му се дати земља. Али је највеће зло у томе што су послати на земљу колонисти потпуно голих руку. Код аграрне реформе много је важније питање крова над главом и обртног капитала. Ми то нисмо хтели да знамо. Данас се сви слажу у томе да је аграрна реформа избацила из производње огромне површине земљишта, која су била интензивно обрађивана. Ето „откуда долази појава, да је тако бедан вешак пољопривредне производње за извоз.

ELR

Сељачка сиротиња у предратној Србији.

Ко је посматрао масе сељака о пазарним данима у Шапцу, Смедереву, Пожаревцу, Градишту и другим варошима најбогатијих крајева Србије пре рата, тај је могао да констатује, да на хиљаду сељака један има читаво одело: код осталих је закрпљено, често са сто закрпа. Цео опанак је такође била реткост. Лети сељак: иде у гаћама и кошуљи и бос; мало фали па да се појави го као црнац из пентралне Африке. Било их је и таквих, чије су кошуље и гаће биле то-