Seljački kredit : fakta, misli, kritika

143

лико поцепане, да су били полунаги. Стању одела и обуће одговарао је и цео ниво живота србијанског сељака. Исто тако је бедно становео и још се бедније хранио). Србијански сељак био је мученик. Кад би његове патње у "Светском Рату биле све што је он учинио за општу ствар (српску, велико-српску, југословенску, зовите је како хоћете), онда би његова историја била много мање жалосна. Грозне су биле његове патње после угушених устанака у првој половини 19. века. Заборавио је он ратовање 1875. и 1876. г. и 1885. г. о свом трошку, при- чему је држава давала само команду. Он је уосталом заборавио и незаборавима искушења, кроз која је прошао одкако су политичари почели да чачкају у. односе са Аустро-Угарском. "Сељак је сносио трошкове забране извоза свиња и рогате марве у Аустро-Угарску, које су од 1880. г. имале редовно политички карактер. Сељек је платио цех царинског рата 1906. и 1907. год. и кризе анексије Босне и Херцеговине 1908. и 1909. г. Кад је избио царински рат цена свиња пала је од 1.20 динара на 0.60 килограм жива мера. Кад је требало спасти земљу од пропасти, која је још увек била претежно сточарска, онда је сељак — у потпуном осуству ма какве организације сељачког кредита — прешао са сточарства на земљорад и збиља спасао земљу. Кад је требало извозити пшеницу преко Брајиле за Анверс, онда је сељак плаћао ризик и трошкове преноса, јер је пшеницу продавао по 12 динара товар.

Главни Савез Земљорадничких Задруга вршио је 1912. г. једну анкету о стању сељака и његовом животу, — односно о буџету. сељачких газдинстава, коју је г. Мих. Аврамовић објавио

“) То је знао сваки становник Србије сем неколико овогралеке господеке деце, од којих је један, доцпије миогогодишњу миншетар, појавио па испиту па Политичке Екопомије у Паризу да не зна детаље о српској породичној 30= лрузи, пошто никада није путовао по унутрашњости, јер је "тамо. личта безбедност равна нули.

47 а Nu

пп ОУ a VK i ana

рашири ман саме риса не вс њуха вена

река