Seljački kredit : fakta, misli, kritika

9

«ко време имао да располаже. стотинама милиона динара. При читању ових одредаба пројекта човеку се нехотице намеће питање, зашто аутор. игнорише потпуно организацију пољопривредног кредита, која је створена законом од 12. јуна 1925 године и која баш ових дана ступа у функцију. И то је, са финансијске стране, чисто државна установа; целокупан њен обртни капитал бар за сада пружа држава, које кредитима из буџета, а које Ддотацијама из разних државБих установа, а између осталог и прве половине прихода Класне Лутрије. Како је то могућно, да једна земља, која 100 година није ништа учинила за пољопривредни кредит, одједанпут пада У толику осетљивост према сељаку, да истовремено ствара две грандиозне установе за пољопривредни кредит» Човеку, који зна основна правила правног поретка и постулате рационаЛлизације, намеће се питање: каква је то потреба, да се, поред једне већ постојеће установе са истим циљем и истим средствима, ствара још једна, чиме се поскупљује организација, па следствено и кредит и уноси анархија у тржиште пољопривредног кредита.

Одговор ћемо добити, кад загледамо у одредбу, која прописује начин стављања фонда за земљораднички кредит у покрет, а која гласи: да његов капитал има да подели Краљевска Влада установама које се баве земљорадничким кредитом, по саслушању Финансијског Одбора Народне Скупштине, За човека, који непристрасно и са здравим разумом посматра наше прилике, дотична одредба значи, да су владајући кругови остали прилично насуво у погледу средстава за обавештења народа приликом избора. Ни Дирекција за Пољопривр. Кредит није имала мање у2вишен циљ у очима њенога творца. Људи рђаве воље називају такве мере изборном корупцијом. Ја сам далеко од тако злобних концепција, али ништа зато мање нисам противан оваквом једном екстра излету од стране једног политичара, а Као аргуменат против наводим ноторну чињениЦу, да нигде у свету у правној и демократској