Seljački kredit : fakta, misli, kritika

145

следњем делу (страна 38.) вели: „Код нас је велика оскудица у новцу. Новац је потребан и зими и лети, сваког месеца. Ко неће да умре од глади, а није само глад која потребује новац, тај се мора да задужује. |

По овој таблици, која је израђена на основу података у тој књизи, излази да је сељачко газдинство од !—2 хектара перманентно у дефициту“). Вредност целокупне имаовине износи 9001400 дин. по хектару поседа, а земља вреди 430 до 900 дин. У исто доба износила је вредност земље у Војводини до 3000 дин.). Вредност обртног капитала у односу на целокупну имао. вину највећа је на имању од2 и ха, затим опада; код имања од 20 ха она износи 9% (а код првих 18%). Значи, да ни код већих газдинстава производња није интензивнија.

Статистика прихода и расхода показује жалосну слику. Чист принос у новцу код газдинства од 20 ха износи 2.770. То је бедна сума, из које он треба и да капитализира, пошто је на справе дао свега 99 дин. Принос по ха износи 24—70 дин.; што значи, да се мањи део уновчава. Расходи на производне циљеве (усеве, стоку) варирају између 7.8/ —20%. Највећи су код газдинства од 20 и 10 ха, а најмањи код оних од 10 и ! ха. Свакако да код већег газдинства релативно више се троши производно.

Они, који тврде, да политичари нису смели да ударају на сељака намете, промениће гледиште, кад виде, да од укупних издатака порез износи 13—30/ и да код газдинства од

') Види Табелу на наредној страни.

#) Податак је извађен из чланка т. (. Скендеровића, » Војвођанске Приврелне Новине« од 14. јуна 1928. Свакако да је то цена најбољег хумуса и Ma је он бољи но ораница предратне Србије. Али је разлика у квалитету далеко да објасни разлику у цени. Ова шотиче у главном услед разлике у рентабилитету, а овај од бољер уновчавања и наравно — боље обраде.

10

сатира ест

даљи енИитЕ.