Seljački kredit : fakta, misli, kritika

144

у поменутој књизи „Наше зељачко газдинство“ Примитивност технике, — а она је мерило невоа сељачког живота, — огледа се у чињеници, да'је сељачко газдинство било још увек више натурално. него новчано. Код мањих газдинсттва (до 15 хектара) новчано газдинство износило је 5—12% целокупног обрта. Сељак је још увек највећи део потреба подмиривао сопственом производњом, а колико је то морало бити примитивно и недовољно, може се замислити. У погледу снабдевености оруђима за производњу стање србијанског сељака било је овако: — Две трећине проучаваних газдинстава није имало земље, колико је најмањој породици потребно за живот, а зарада са стране износила је свега 5/ укупног прихода. — Једна половина свих газдинстава није имала два вола илч коња, колико је потребно да се пооре њива. Једна трећина газдинстава није имала плуга, а оних који су били без осталих ору ђа био је огроман. · „Оставили смо стихијским силама, каже г. Аврамовић, да оне управљају развићем најважније привредне гране (страна 25.)“ Сељак није радио више од 165 дана у години, јер није имао шта да ради, и у колико је сиромашнији, у толико је мање радио. Женскиње је радило у пољопривреди за 6% више од мушкараца. Има више од 20 година како ја подржавам тезу, да је Србија била пре рата најсиромашнија земља у покретном капиталу у целој Европи. То је био резултат мојих проучавања и посматрања. То је потпуно потврдила и ова анкета. То је уосталом потврдио и г. Аврамовић у својој књизи „Тридесет година задружног рада“ овим речима: „сељак је уопште ретко држао готовину, а наш сељак, који 807 своје производње не продаје, у толико“ мање има готовине уопште. Стога он обично почиње задуживањем, узимајући на вересију со, шећер, петролеј и тд.,. а плаћа кад стигне жетва (страна 106.)“. А у по-