Seljački kredit : fakta, misli, kritika

162

Русији поделила је сељаку целокупну земљу и државну и приватну, тако да је од 20 милиона десетина 47 милиона прешло у руке сељака. Сељак је прионуо да обрађује ту земљу, али и при највећем напору и при најбољој жетви вишак за тржиште тако је мали, да није довољан за подмирење варошке потребе, а ни за извоз пошто је то био главни извозни артикал руски. Било је очигледно да сељак на истој површини производи много мање и највећи део те производње остаје на селу. Требало је дакле. подићи чист принос сељачког газдинства и добити што већи вишак за тржиште. То се може постићи само бољом техником. Сељак то не може да уради сам, изолован у своме газдинству. Гдегод је био ситан поседник, као што је то случај У северним земљама, свуда је прогрес дошао код малог сопственика искључиво путем задруге. Задруга је средство за побољшање пољопривредне технике код малог сопственика. Због тога је руска совјетска влада почела да форсира косперативу иако ова није оруђе социјалистичке државе. Законом о пољопривредном порезу каб и о аграру створени су услови за развиће задруга. Најпримитивнија је машинска задруга, где задругари набављају заједнички пољопривредне стране. Много је савршенија задруга за заједничку обраду земље, у коју уносе сељаци целскупно своје земљиште и све своје справе; све то остаје њихова својина, задруга им плаћа кирију за све то и награду за њихов рад. Као трећи највиши степен задругарства је такозвани „артјел“. Овде уноси сељак у својину задруге целокупну своју производну имовину, а принос се дели сразмерно улозима. Четврти најсавршенији облик задругарства је комуна са заједничком производњом и потрошњом. Овде например из вишкова приноса подиже комуна станове задругарима, подиже фабрике и тд. Накратко помоћу задруге руска совјетска влада је ситно сељачко газдинство претворила у велико газдинство ни у велики посед (јер се код „артјела“ пот-