Seljački kredit : fakta, misli, kritika

115

цији или меници, необезбеђени или обезбеђени. залогом или хипотеком, а то они који буду постојали кад овај закон ступи на снагу, — имају“ се исплатити и ликвидирати по прописима овога. закона.

Чл. 2. Прописи овога закона не односе се на. исплату и ликвидирање земљорадничких дугова. код којих су повериоци: Државна Хипотекарна Банка, Народна Банка, Поштанска Штедионица,. земљорадничке задруге, задруге за пољопривредни кредит и котарске закладе.

Чл. 3. Прописи овога закона не односе се на. исплату и ликвидирање потраживања од земљорадника, по другим основима овим оних означених у чл. 1. као што су: дуг од закупа, дуг од. зајма, исплата куповне цене и тлд.

Чл. 4. Дугови земљораднички (из чл. 1.) имају се од дужника исплатити повериоцу у року од пет година у пет једнаких годишњих рата; стим да се исправе о дугу, па ни менице, не мењају до коначне исплате дуга.

Чл. 41. Акцептант земљорадник може одложене меничне дугове платити и пре рока.

Сви ти чланови могу се свести на један. члан, који је десет пута мањи и који би овако гласио:

„Допушта се земљораднику, да своје досадашње дугове, постале уговором о зајму, отплати у пет једнаких годишњих рата. Од овога се: изузимају земљораднички дугови према Државној Хипотекарној Банци, Народној Банци, Поштанској Штедионици, Земљорадничким задругама и Котарским закладама“.

У чл. 8. излишни су цео трећи и четврти. пасус.

Чл. 33. За земљорадника у смислу овога закона сматра се онај, који живећи у селу, вароши. (граду) или варошици сам или са својом породицом обрађује земљу и у главном себе и породицу издржава од пољопривреде (земљорадње,. сточарства, воћарства, виноградарства, пчеларства, рибарства, живинарства и тлд.).