Seljački kredit : fakta, misli, kritika

164

очигледно политички по среди. „У дневном реду, управа, надзорних одбора, годишњих скупштина, у склапању савеза, у безбројним разликамег мишљења о млинским задругама и прођи лана израђују се они нови људи, чија ће плећа у своје време понети бреме новог зидања њихове отаџбине“). |

Даље истиче Чајанов значај задруге за социјалног агронома овим речима: „Може се спокојно тврдити, да без задруге соц. агроном не може да успостави везу са свима сељацима. једног места, и његов глас остао би несаслушан од много хиљада домаћина. Задруге се смеју назнати резсном агрсномске пропаганде...“ Соц. агроном је орган аграрне политике државне, или самоуправне. Преко њега држава остварује своје аграрно-политичке задатке (бар највећи део истих). И кад он не може вршити успешно своју мисију без задругарства, онда то важи и за аграрну политику. Значи, дакле, да држава не може унапређивати пољопривреду (без задругарства. То је једна страна. А друга је такође важна

и за нас врло интересантна. На једној од конференција за унапређење сточарства жалио се министар г. Св. Станковић на неподобност вел. жупана за циљеве аграрне политике. Сви су присутни саосећали с њим. Нису за те послове способни чиновници ни у земљама, где они стоје много више, а то ли код нас. Значи да Мин. Пољопривреде не достају органи. То је неоспорно, као што ће се сви сложити у томе, да се на ства" рање нарочитог бирократског апарата за аграрну политику не може ни да мисли. То није ни потребно. Сви се ти задаци могу да изведу преко задруга. У толико боље, у колико је она јаче развијено. У Словеначкој је без мало цело становништво у задругарству. Оно је тамо идеалан орган аграрне политике. У осталим крајевима треба форсирати његово развиће.

1) А, Чајанов, Соцнална Агрономија, у преводу Ј Љу рића, стр, 88.