Seljački kredit : fakta, misli, kritika

184

један биро, који се обично назива савезом. Једна једина организација свију. задруга, ма колико да је идеална, неизводљива је, већ и због тога, што постоје у свакој земљи најмање два система залруга. Отуда имамо свуда неколико задружних организација. Али је по правилу свуда гро задруга организован у 3—+ организма највише, који се распростиру по целој земљи. Насупрот томе Југославија има данас двадесет савеза-и сви су без изузетка регионални. У томе ми носимо рекорд у целом свету.

Првих дана живота наше државе та је распарчаност била неизбежна, пошто је наш народ живео у пет разних законодавних територија. Али и у појединим покрајинама је било поцепано. Сама Словеначка има пет, односно три (кад се изостави станбена, као специфична и ревизиска —- са непословним задатком). Главне су две. До 1896. била је једна, у Цељу. Из ње се издвојила група клерикалних, са доцније формираним Савезом у Љубљани. Оба су главна савеза у рукама политичких партија; које су, по обичају, у великом непријатељству — што је неИ имало дејство и на међусобне односе савеза'). Српске Земљорадничке Задруге биле су O у два савеза сем Србије. Исто тако и хрватске. Природно би било, да се у Југославији појави тежња за фузионирањем — бар племенских — српских и хрватских. Нечег сличног је било. Било је чак жеље, да се сви савези споје у један. Али се све то свршило повећањем броја организација. Једина потпуна фузија изведена је била између српских задруга у Србији, Војводини, Хрватској и Славонији и Далмацији; али је и ту почело распадање, као што ћемо видети мало час. У Хрватској је близу 350 задруга у једном савезу; али је он изложен офан-

5) (0 правом тврде извесни словеначки писци, да се Тој партијској борбл о задруге једино има да захвалш за огромну распрострањетост задругаретва. И то је доказ, ла пе мора политика ла буде убиетвена по задрутарство.