Seljački kredit : fakta, misli, kritika

183

стали гледти у добру сељакову своје добро, појава ових интелигентних проповедника и сарадника тек је проширила оно основно гледиште на земљорадничке задруге, и ове су, где год је било у њиховој управи свештеника и учитеља, почеле више да крећу овим правцем“ (стр. 89).

Значи, да“од писмених људи у селу зависи судбина задругарства. Њих има две врсте: једни су умни радници а други привредници (кафеџије, дућанџије). Последњи имају противположене интересе задрузи и увек су опасност за њу. Остају учитељ и свештеник. Али ту се појављује једна велика невоља, то је политика.

Пре рата су њих двоје били пионири политичких странака. Они су највише затровани партизанством. После рата као да се ствар нешто изменила. Политика прелази с њих све више на парајлију. На место ораторских аргумената појављују се опипателни. Деполитизирање учитеља и свештеника би била велика срећа за нашу земљу. За сада се још мора да рачуна с њиховим партизанством. Једино противудејство може бити апел на њих, да у интересу целог народа не уводе политику у задругу — бар не слепо партизанство.

Из овога излази, да од њиховог карактера, менталитета, од њихове моралности зависи, колико ће они користити задругарству. Г. Аврамовић већ у горњим редовима прави једну фину разлику између свештеника и учитеља, на штету првога. То треба јасније рећи. Готово у целој Србији направљено је искуство после рата, да је учитељ много моралнији, много социјалнији и много несебичнији од свештеника. Међ свештеницима је све више рђавих људи. Сељаци сматрају свештеника за велику опасност по задругу. . Од учитеља се, веле, може још нешто очекивати,

Д) Распарчаност задругарства.

Задругарсвто је почело месном задругом. Кад је хоризонтално развиће узело врло велики обим приступило се тако рећи спонтано вертикалној организацији, која на врху има