Seljački kredit : fakta, misli, kritika

186

ово од увек — на добро задругарства). Све је то могућно. Али има две ствари, у којима он сам стоји над свима осталима из оба одбора зајелдно: у заслугама за задругарство, које су неоцењиве и у познавању — теориског и практичног — задругарства. Он познаје наше задруге као нико. Те су две ствари огроман капитал, који је неопходан реквизит сваке задружне организације. На противној страни налазе се новице сем двојице. Има међ њима људи, који немају појма. о задругарству нити су се њиме бавили. Има међ. њима врло активних политичара. Има се утисак, да је управа састављена од партискополитичких ауторитета. Носилац тога покрета се осећао слабим у борби са савезом и због тога је тражио: савезнике и међ људима, који. нису у стању да се посвете задругарству и који су толико преоптерећени а толико амбициозни, да свако ново звање може бити за њих само почаст — а никаква дужност.

Ако је тачно тврђење г. Аврамовића, да је овај покрет политичког порекла, онда се он најмање може да буни и' изненађује. Зло рађење, готово суђење! Ако буде подлегао у овој борби, може сам себи рећи: Моц, |.у.2 voulu G orges Рапа п! Али би то била штета по задругарство. Зар је заоштреност толико узела маха, да је компромис немогућан> А компромис би био једино правилно решење.

Поцепаност савеза је данас чињеница. С тим се мора да рачуна. Борба, која се води још од 1923. гед. биће све оштрија. Мирног рада у савезу не само да не може бити, већ ће за време трајања борбе савез финансиски сасвим да пропадне. ИМ једна и друга страна гомилају грешке на грешку. Данашња управа показује старачко тврдоглавство. Прети се стечајем. Та се реч није смела изговорити. То је најмање зло. Друго је много веће, ако је тачно. На конгресу Главног Задружног Савеза, у јулу 1928., тврдио je r. 8: Ђорђевић, да је главни београдски савез акцептирао закон о пољопривредном кредиту и да је