Seljački kredit : fakta, misli, kritika

У“

187.

почео да узима кредите од Дирекције за пољ. кредит. То је, с обзиром на његово раније становиште, — могао урадити само из жеље, да појача своја средства и тиме привеже за се што више задруга. Ако је то тачно, онда се може мирно рећи, да је управа узела на себе улогу гробара задругарства. То је довољно јасно изложено у глави „Држава и задругарство“.

Али је највећа грешка Главног Савеза односно неколицине главних чланова, издвајање пречанског задругарства и претварање новосадске филијале у централу. Ја могу да разумем душевно стање једног г. Матијевића, који је целога века радио неуморно на задругарству, кад се налази пред опасношћу, да буде искључен из управе. То није-право. Али ако то жели већина онда нема право ни г. Матијевић да се брани. И г. Клемансо је могао да спречи незахвалност француског народа према њему 1919. г. Он то није урадио, већ је болно уздахнуо, покупио се и отишао кући. Нема права нико да усрећава задругарство против његове воље. Борба са противницима свето је право чланова данашње управе — али то не сме бити на штету задругарства, а издвајање новосадског савеза је највећи удар, који се могао задати нашем задругарству. Југославија је земља, у којој нико неће да напушта положај, на коме је, по цену пропасти истог. Па ако нас такво држање не чуди у политичком животу, не треба да га буде у хуманом и алтруистичком. Издвајање новосадског савеза је у задругарству оно што би било издвајање Хрватске из Југославије. Зато, што се политичари не могу да сложе. Још је већа грешка на страни противника. На моју примедбу на задружном конгресу о потреби да г. Аврамовић остане у управи, одговорио је г. Ђорђевић „да је и Луцати излетео из управе организације, коју је он створио. Дабоме, да неће пропасти задругарство, ако не буду тамо г.г. Аврамовић и Матијевић; али ће оно због тога страховито“ много да изгуби. Њих двоје су капитали нашег