Seljački kredit : fakta, misli, kritika

192 EH. мере.

4) Правнн услови пољопривредног крелита.

Искључено је, да сви сељаци постану члановима задруга. Увек ће бити један део, који ће се обраћати незадружним изворима кредита: појединцу или банци. То је неконтролисан кредит, те држава није дужна да подноси жртве за његову организацију. Али држава нема права да га отежава, као што је данас случај са Србијом. Одузимањем меничне пасивне способности сељаку, и изузимањем испод извршења за дуг једног дела сељачке имаовине (5 471. гр. суд. п.) држава је имала намеру, да сељаку онемогући примање брзометних обавеза, као што је меница, и да ономе ко је успео да се презадужи, сачува минимум за живот. Нема смисла упуштатати се у философско питање, да ли држава има права да у тој мери туторише своје грађане. На сваки аргумент против могло би да се одговори, да сељак није до данас дао израза своме незадовољству — због тога. Истина, онај, коме није потребан кредит, без интереса је за питање; а презадужени се може само да радује због 5 471., па се тако може да објасни ћутање сељаково — ако не и запушивањем устију о изборима. Али нико не може порицати, да задужење сељачко тече у Србији истим током, којим на пр. у Хрватској; у којој сељак није менично малолетан. Кад сељак хоће и мора да се задужи н презадужи, не помаже чл. 77. пр. зак. То је први аргумент за његово укидање. А други би лежао у чињеници, да је апсолутно бесмислено и противзаконо држати само србијанског сељака под режимом меничног малолетства.

То исто важи и за 5 471. Није ваљда србијански сељак нижи од онога из Загорја! То би био правно-политички аргумент. Економски је главан и он гласи: