Seljački kredit : fakta, misli, kritika

196

раду катастра. Потрошено је до сада скоро се дамдесет милиона динара, а резултат је готово ништаван. (Катастрирано је свега неколико срезова).

И тако имамо да рачунамо с тим, да капиталом најспромашнији крајеви наше земље буду још много година лишени могућности хипотекарног кредита. Држава је неспособна да изврши једну од својих. елементарних дужности, — којој су удовољиле све европске државе. То је у толико жалосније, што је ових дана ступио у функцију закон о пољопривредном кредиту, који даје и хипотекарни кредит. То значи, да Србија, Јужна Србија и Црна Гора не могу да се користе јефтиним кредитом из опште-народних средстава. Та чињеница на пр. ништа не буни политичаре из тих крајева. У покрету око раздужења сељака и у дискусији, која се развила тим поводом у Н. Скупштини (183. и 14. августа 1928) ниједном речи није поменута та околност.

Интересантно је, да ни у борби око хегемоније и равноправности појединих крајева наше отаџбине овај аргумент није играо никакву улогу. Равноправност је међутим повређена на штету сељака без катастра. Једина је утеха, да се у закону о пољопривредном кредиту налази одредба, по којој хипотекарни кредит одобрава сама Дирекција. Она може, дакле, да га кочи: премда се такав поступак не би мо гао да правда пред оправданом тражњом за хипотекарним кредитом.

Тиме долазимо на питање о. потреби тога кредита у опште. Хипотекарни кредит може бити и дугорочан и краткорочан. Последњи је изузетна појава (интабулисана меница!) и у пракси је само код приватних банака. Тамо, где су развијене кредитне задруге, њега нема. Дугорочан кредит пак, може бити само“ реалан, наравно на првом месту хипотекаран; пошто је повериоцу немогућно пратити кредитну способност дужника кроз дуги низ година, пошто је она променљива