Seljački kredit : fakta, misli, kritika

197

у току више деценија, и најзад, пошто употреба дугорочног кредита иде на проширење и појачање непокретне својине дужникове. Дугорочни хипотекарни кредит служи куповини земљишта, подизању зграда, мелиорацији, великим радовима на дотеривању, проширењу својине, исплату сусопственика и наследника итд. То су продуктивни или репродуктивни кредити у дугим периодама (20—40 год.), због тога хипотек. пољопривредни кредит мора бити дугорочан и амортизациони. Како стоји са потребом за оваквим кредитом код насг Потреба постоји, и то перманентно. Али је она до скора била врло незнатна. Мелиорације није изводио сељак у маси, земљиште се није могло купити у маси, а зграде је подигао сељак за време инфлације. Вероватно, · да је та потреба нешто већа, од како је пољопривреда ушла у тежак положај, јер је понуда непокретности за продају неминовно порасла. А има и непродуктивне тражње, њиме покушавају по неки сељаци, који су озбиљно пореметили своју привредну равнотежу, да је понова васпоставе. Хипотекарни сељачки кредит постоји уредно само у Словеначкој. Њиме се баве општинске и регулативне хранилнице (штедионице). Камата износи 8—10%, и Словенци је сматрају за врло скупу. Више се њиме служи варош. То нису праве хипотекарне банке, оне могу само у извесној мери да ангажују своја средства на дуге рокове. Хипотекарни кредит у Југославији је за сада немогућан. Једини извор хипот. кредита је заложница, а наше тржиште капитала искључује пласирање тога ефекта са каматом испод 8%% (данас у августу 1928. можда и свих 9% — пошто 7% инвестициони износи 8,3%). Због тога су „обуставиле ту врсту операције банке, које су се љоме бавиле пре рата (Земаљска Хипотекарна, Хрв. штедиона, Југобанка).

Код извесних банкара постоји уверење, да се може да апелује на страно тржиште. Ја за «сада сматрам и то за искучено. Једина банка,